Purpurna ruža Pariza

Poslednji film scenariste i reditelja Woody Allena PONOĆ U PARIZU (Midnight in Paris, USA & Spain, 2011) je površna aristokratska razglednica francuske prestonice, na trenutke zanimljiva i oprostiva pošto za sve omaške i uvrede na kraju stoji pristojno izvinjenje autora.

Treba znati kada prestati (Woody Allen, desno)

Dakle, ako autor nije bio skoncentrisan na priču i detalje, ako je uvredio nekog značajnog umetnika koji se obreo u Parizu dvadesetih godina prošlog stoleća, ako je negde preterao, a negde nešto i zanemario, za sve, baš sve je ostavio pristojno izvinjenje na samom završetku svog dela. Koliko je to licemerno, treba sami da procenite, jer uvek je važilo da neko više, a neko manje voli Woody Allena.

Centralna ličnost ove humoreske je mlad, ali dobrostojeći američki romanopisac koji dane u Parizu provodi u društvu bogate verenice, njenih roditelja i prijatelja, a noći u društvu pisaca i slikara ludih dvadesetih godina (Hemingway, Scott Fitzgerald, Picasso, Dali). Oprobani recept iz jednog ranijeg filma (The Purple Rose of Cairo, 1985) primenjen je sada u sasvim drugačijem kontekstu, u pređašnjem filmu siromašna domaćica iz surove stvarnosti beži u film i romansu, a ovde bogati pisac od neuspešne romanse i nepotvrđene umetničke karijere - beži u bolja vremena naklonjenija njegovom opredeljenju. Ipak, to je sve toliko "kaubojski" urađeno, da samo podseća na slavu Woody Allena, a mnogo više nalikuje "let's back to the future" igrariji, pri čemu američkom površnom konzumacijom evropska umetnost bude izribana k'o kupus za salatu.

Ovim filmom se nastavlja Allenova evropska turneja i pisanje razglednica iz Londona (Cassandra's Dream), Barse (Vicky Cristina Barcelona) i Pariza, a u njoj se ne možete oteti utisku nove, buržoaske dimenzije u stvaralaštvu jednog od najboljih komičara XX veka - to je dimenzija koja kvari i narušava smisao za humor i pripovedanje koje ga je nekad krasilo, zadovoljavajući tek uzak krug neupućenih hipstera.

BTW. Ideju za film "Anđeo uništenja" Bunuel je dobio od gosta iz budućnosti, onako uzgred. WTF!