Nevidljiva deca u filmovima braće Dardenne

Le gamin au vélo (Dečak sa biciklom, Belgija i Francuska, 2011), L'enfant (Dete, Belgija i Francuska, 2005. Zlatna palma Festivala u http://www.blogger.com/img/blank.gifKanu) i Le fils (Sin, Belgija i Francuska, 2002) su tri realistička filma braće Jean-Pierre i Luc Dardenne o tri filmska deteta koja će publika sasvim sigurno više voleti i pamtiti od njihovih filmskih roditelja

U svom poslednjem filmu (Dečak sa biciklom) braća Dardenne u stopu prate jednog napuštenog desetogodišnjeg dečaka koji želi da postane nevidljiv. Ali, ne nevidljiv magijom fantastičnih priča ili stripova, ne, ne, već neprimetan, nepostojeći, slično devojčici u Bunjuelovom Fantomu slobode, upravo kao dete koje ne postoji, jer je teret, neželjeno i suvišno. Dete kao zahtevni potrošač, dete kao smetnja, dete kao obaveza, dete kao naslednik najdragocenijeg ljudskog imetka - života, dete kao podsetnik na starenje i smrt. Tu degenerisanu buržujsku tekovinu nije ismevao samo Bunuel, ona beše senka nad umom u očajanju Leopolda Blooma, pa i ranije, na jednoj jezivoj Gojinoj slici, tako da braća Dardenne ustvari nastavljaju jednu veoma plemenitu i humanu veštinu u svom i našem vremenu.

Ono što ovom nesrećnom dečaku pomaže u stremljenju ka "nevidljivosti" jesu bicikl i jedna frizerka. Dok bicikl samo ubrzava njegov odlazak sa jednog mesta na neko drugo, nepoznato i novo, frizerka je ona koja zapravo i stvarno ojačava njegovu stabilnost i vidljivost u nekom drugačijem svetu, u svetu suprotnom od onog kojem uporno beži. Ona mu dosledno nudi slobodu, po svaku cenu, ali se on slobode, kao i svako dete - plaši - i tako dok ne shvati, glavom o zid ne udari, da slobodu ne možeš stvarati ti, već biti svestan da će sloboda stvarati tebe.

BTW. Starija kći mi otišla na ekskurziju, nema je do uveče, a ja pišem o nevidljivoj deci, umesto da uživam u slobodi od njenih zahteva i prohteva.