"Ja verujem u ljude. U vreme u kome sam ja odrastala verovalo se da su ljudi dobri. Danas počinjemo da verujemo da su ljudi generalno loši i da nema načina da se promene. I zato mnogi misle da ne mogu ništa da promene, pa se sklone, zatvore u svoju kuću i svoj neki svet i ne čine ništa da bi ovo društvo bilo bolje. Ja ne mogu to, ja i dalje nekako verujem da su ljudi dobri i da im treba pomoći da postanu bolji", kazala je glumica Mirjana Karanović primajući nagradu za ljudska prava "Konstantin Veliki" decembra 2010. godine.
Ovako bi išla moja kratka lekcija ili podsetnik srpskoj deci i mladima, umna razbibriga za čitavu jednu godinu svinjarija koje ćemo usvinjiti sebi i drugima, od sada, pa u svih prostih 365 dana 2011. godine. Poslanica je pisana od 27. do 31. decembra 2010. godine i nije upućena nikom do svinjama koje umeju da čitaju...
Svinja spava, svinju mrzi, svinja je gladna, svinja glupo ćuti i svinja beži u svoje blato puno govana, svinja šmrče, svinja hrče. Svinja uživa u pomijama i splačinama, ušima zaklanja malene oči, njuškom grokće i vrcka kratkim repom. Svinja umire skičeći u zoru, okružena nasmejanim, rumenim ljudima sa noževima u rukama ili na pokretnoj traci klanice. Svinju jedu i mljackaju, njene kosti okolo razbacaju pa legnu da spavaju, a hrče kao svinje, jer liče. Svakako, treba se podsetiti na ovom mestu da je DNK, dakle, dezoksiribonukleinska kiselina u ćelijama svinje i čoveka veoma slična, tek sićušne razlike.
Svinjo, sramno prljava i zadrigla, usrana moja svinjo, sestro i brate zadriglo oko sitnih očiju, bićeš uštrojena ili zaklana, kao svinja, bruka i delikatesa od krvi i mesa... Kuš! Za uvo češ biti izvlačena iz brloga, privedena cevima gde odlivaće se krv i mokraća tvoja, skiči, skiči, kad si do sada ćutala, skiči da zaori se - da ćeš crknuti u lokvi, da ćeš cvrčati u masti, da ćeš mlevena i soljena biti, skiči, skiči, svinjo. Niko to ne voli da sluša, a tebi je jedino to preostalo. Da svinjskim kricima zavapiš, kad si već toliko glupo ćutala, jer si na posletku shvatila... ne, ne, ne, ja znam da ti nisi znala, ali vajda slaba, ma nikakva, od toga što ni osetila nisi kad si se iz srpskog čeljadeta, potomka južnoslovenskog putnika i zanesenjaka, plodnog seljaka i bogatog svinjara u svinju preobrazila. Da, da, u svinju što ćuti dok joj muke krate na rate, preko tate, bate i svi dalje što te uhvate, serviraju bljuvotine, stereotipe, mamipare, zamašćene cicvare, šećerleme ... Dovedu te pred pijacu po poslednjoj reči mode i tehnike, da zuriš, uši razmičeš, njuškom na gore mašeš i cupkaš, ali tako nespretna naletiš na balavca koji nema milosti, pa ti kaže:
"A gde si ti, matora, tako neobrijana krenula!? Gluva si? Šta si zinula? Lepo te pitam, gde si tako neobrijana krenula... Kuda? 'Ko sam ja? Ko sam ja da to tebe pitam? Ko sam ja?!' Ja sam gospodar situacije. Ja imam keša kol'ko ti nisi izrmbačila za pola veka! Vidi limuzinu! Snimi gajbu, dupleks, brkata, dupleks! Ništa kreda... Keš. Suvi keš! To sam ja. Keš, bre! Ja sam keš! Kasa je moja, a ti sliniš. Tvoje lice je gadno i dlakavo k'o moje dupe, cmizdriš da ti damo. Moj tata i ja! Tata, partija, omladina, akcija. Ko sam ja, pizda ti materina brkata." ... i da pobegneš u svoj topli, mračni svinjac, da srećna budeš što su te nahranili, napojili i klanje odgodili.
No comments:
Post a Comment