Jean Dujardin nominovan je za Oskara za najbolju glavnu ulogu
Velika je zabluda da život može teći ujednačeno. Neće teći ni stalno uzlazno, niti silazno. Život će ustvari, uvek vijugati, gore-dole, levo-desno, napred-nazad i tako proći, čak i onaj nalik bajkovitom, filmskom. Zato se ovoj zabludi valja otrgnuti na vreme i biti smiren pred nadolazećim izazovima i živeti punim životom.
Upravo je u takav preokret, kako u poslu, tako i u životu, nespreman i sam upao glavni junak "Umetnika"- popularni glumac nemih filmova krajem dvadesetih godina XX stoleća. To je formiralo glavnu strukturu priče o modernom zanatu u kom "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane". Ipak, tu priču uzbudljivom ne čini njen tok, jer je predvidljiv, s namerom učinjen predvidljivim, već je uzbudljivom čini ona iskonska želja da se vidi kraj, da se preživi sve do konca storije naslovnog lika i vernog mu psa.
Pri tom, film je sačinjen od apoteoza remek delima svetske kinematografije - od Lubitscha i von Stroheima, pa Wilderovim "Bulevarom sumraka" do Orsonovog "Građanina Kejna" i de Sikinog "Umberta D", a sve kroz stare žurnale i restlove zaboravljenih filmova. Zbog tog postupka, filmskim znalci i sladokusci će uživati u prisećanju i prepoznavanju, a laici u zabavi, a svi u inspiraciji kao konačnom cilju umetnika i umetnosti.
Umetnik prošlog stoleća dobio je čistu i jasnu definiciju, kako je živeo i kako stvarao nekad, ali i solidnu uvertiru kako bi trebalo da stvara u narednom stoleću.
BTW. Ovo je moj favorit za Oskara produkciji, režiji i kameri, a nominovan je i za glavne uloge, montažu, originalnu muziku, scenografiju, kostime i originalni scenario.
No comments:
Post a Comment