The Second Meeting, or The Bright Side of FAMILY Life

Dokumentarni film scenariste i reditelja Željka Mirkovića u produkciji Optimistic Filma, 2012. sniman je pet godina, pa su se zato strpljenje i poverenje u ideju nametnuli kao njegova uverljiva vrednost. Prosto zato što ovaj film uporno ostaje blizak životu, životnim emocijama i najviše životnim pobedama.

Uzorni porodični ljudi: Dejl Zelko, Željko Mirković i Zoltan Dani (s leva na desno)

Složena priča o rađanju prijateljstva između američkog pilota Dejla Zelka i oficira srpske vojske Zoltana Danija 12 godina nakon prolećne noći u kojoj je raketa sa srpske zemlje oborila američki avion na nebu koje beše i ostade svačije. Priča o tome kako je lepše igrati košarku i bejzbol, jesti kolače, svirati i pevati, nego psovati, besneti i od besa pucati.

Nisam ja od juče da se ne sećam kako je većini srpskih rezervista i "ratnika" tokom čitave proklete dekade 90-ih oružani pohod bio izgovor za pijančenje, bahaćenje, raspamećivanje i lupeženje, pa da pirim u tu vatru ognjenog šovinizma u Srbiji u kojoj je DANAS tek 10 posto stanovništva mlađe od 18 godina. Ja SADA više volim da ostanem u hrabroj srpskoj manjini koja se tog petparačkog pozorišta gnuša, s gađenjem ga prevazilazi i vešto mu beži, samo dalje od tog ja pa ja, i opet ja patriotizma. U Americi još nisam bio, ali ću otići, jednom, jer tamo imam puno prijatelja... SADA i da hoću, ja nemam vremena da verujem u bolje juče  kad ne znam šta će SUTRA moja deca obući, užinati, šta će prespavati, u šta se probuditi, o čemu se raspitivati i šta će studirati. A deca ko deca, uvek igri i zabavi okrenuta, bezbrižno sebi posvećena i nadasve nedužna na prirodnom putu...

Upravo prirodnim putem, bez mnogo intervencija, samo sa stalnom podrškom, kao teturavo detence kad prohoda stvoren je i ovaj film. Ideja je rođena i spuštena u svet emocija, između jakih sećanja i nadolazećih uzbuđenja. I tako je klizila drumovima, njivama, plavim nebom, sve do čoveka, i do žene, oca i matere. Vijugala, a zapravo se vraćala, na početak. kom je stalno težila, kao umoran čovek što se s posla kući svojoj vraća. Kada je stasala i ostvarila se u priču, vrlo filmsku i vrlo stvarnu, postalo je jasno da će trajati i posle odjavne špice... baš kao uspomena. 

Jer uspomena nije traganje, ona je pronađeno i ostvareno, spomenik vlastitom životnom putu, zvezda vodilja, usamljeno drvo u ravnici, slast pite od jabuka, ili toplina pod ćebetom koje nas sve pokriva i pod kojim za svakog ima mesta, pod pokrivačem punom zvezda!

BTW. Nedavno sam gledao dokumentarac "The Queen of Versailles" koji je scenaristkinja i rediteljka Lauren Greenfield snimala nekoliko godina. To je priča koja počinje usponom, a nastavlja se sunovratom vrlo bogatog poslovnog čoveka koji je prodavao time-share apartmane širom Amerike, leteo svojim privatnim avionima, zidao najviše tornjeve u Las Vegasu, a nakon berzanske katastrofe u jesen 2008. bio primoran da prekine bajkoviti život i sebe i svoju veliku porodicu, sa sve belim kučićima, sunovrati u stvarnost. Tako je to, nikad ne znaš šta te čeka u životu, a ako si pred kamerama, onda si sigurniji - čeka te ili nešto vrlo dobro, ili nešto vrlo loše, pa ti biraj.

MORE ABOUT "The Second Meeting" you can find here: http://www.optimisticfilm.com/second-meeting.html