Upečatljiv i univerzalan REALIZAM Azije 2/2

Od roditelja do dece, najkraći ali i najsloženiji put umetničkog realizma u azijskom filmu, podrazumeva posebnost u pripovedanju (Kijarostami), iskrenost bez imalo stida (Verašetakul) i osobitost u raskošnom stilu (Erdem)

U filmu Apičatponga Verašetakula SINDROMI I STOLEĆE (Sang Sattawat, p. Tajland, Austrija, Francuska, 2006) ima jedna mračna cev koja usisava život i upravo ona me podseća da njegov realizam prelazi granicu fikcije, ali tek pomalo, dovoljno da bolje shvatimo svoju prošlost i svoju smrt, pa tako i sebe same. Ovaj film je nastao kao priča o Verašetakulovim roditeljima, njihovom poznanstvu i ljubavi, a autor se daleko od intimnih ličnih doživljaja, izuzetne porodične istorije i jezivog nacionalnog stradanja nije odmakao ni u svom najpoznatijem filmu UJAK BUNMI KOJI SE SEĆA SVOJIH PROŠLIH ŽIVOTA (Pame d'or 2010). Ipak, on zahteva istraživanje i trud od publike, nagrađujući je za to svojim smislenim i nezaboravnim poukama... ne porukama, mislim, da porukama, ali pre svega - poukama!

Sindromi i stoleće, film posvećen civilizaciji kada ona nestane

Ako postavite pitanje, na primer ovako "Da li u savremenom svetskom filmu postoji stvaralac koji će mi ispričati priču, a na kraju tog pripovedanja me zbunjenog ili uplašenog nežno pomilovati po glavi i pokriti toplim ćebencetom?" - odgovoriću vam: "Da, postoji. Zove se Abas Kijarostami i tri priče koje obavezno treba saslušati, videti, osetiti - kako ih on priča su: GDE JE KUĆA MOGA DRUGA, KROZ MASLINJAKE i UKUS TREŠANJA." Svojim poslednjim filmom, realistiku svojih teheranskih novela preneo je u okolinu Firence i načinio važnu lekciju svim evropskim muškarcima koji se smatraju modernim i važnim u društvu - OVERENA KOPIJA (Copie conforme, p. Francuska, Iran, Italija, 2010)

Kroz maslinjake, kroz reči i slike, kroz ljude i predele...

... i onda stigneš na granicu Azije, pred Evropu, i sve više priča počinje da liči na tebe i tvoje evropsko, i diskretno, i šarmantno, a buržoasko, pa onda pogledaš Beş vakit (Vreme i vetrovi, 2006) Turčina Rehe Erdema i shvatiš da su sva deca ista, da su deca deca, najbolje priče kako na ovom svetu tako i na filmu, pa završiš putovanje - bilo gde, a k'o kod kuće - pronalazeći dete u sebi.

Neizbrisivo sećanje pred vremenom i vetrovima

BTW. Roditeljima posvećujem prošlost, deci budućnost, a sebe ostavljam sadašnjosti, pa kad gledam filmove - tražim sva tri i još tri, da bude devet, deset, dvadeset... Da se u filmu okupimo svi, što je u stvarnosti nemoguće.